Миодраг Даниловић

Миодраг Даниловић рођен је 1981. године у Горњем Милановцу, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду на катедри за Историју уметности. За дипломски рад „Аутопортрети ране српске модерне” добио је 2008. године награду Спомен – збирке Павле Бељански која се једногодишње додељује за најбоље написан рад са темом из националне историје уметности.

Члан је Међународне асоцијације ликовних критичара и активно се бави кустоским и критичарским радом. Стручне радове, студије и чланке са темом из Историје уметности, музике, стрипа и филма објављивао је у ревији за књижевност и уметност „Арт 032”, Зборнику радова Музеја рудничко-таковског краја, Годишњаку библиотеке „Браћа Настасијевић”, Зборнику радова филмске манифестације „Кратка форма”, и на страницама лесковачког „Стрип пресинга”. Исти радови доступни су у дигиталној верзији на https://citasme.wordpress.com/. Поезију у прозу објављивао је у часописима „Арт 032”, „Агон”, „Поља”, блогу https://mdtruelegend.wordpress.com/ и на својој фејсбук страници https://www.facebook.com/miodragdanilovictruelegend/. У оквиру самосталног издавачког пројекта „Књижуљак” објавио је књигу поезије и кратке прозе „Сиви збег” (2013). Седам година касније у скромном тиражу и властитој режији објавио је своју прву прозну књигу „Антипедагогија”, а годину дана касније објављује и трећу књигу под називом „Фрагменти породичне хронике”, у којој се темама из личне, породичне и културне историје позабавио у есејистичком и микроисторијском кључу.
Потоње две књиге, појавивши се у специфичним околностима, нису успеле да се нађу у широј дистрибуцији и допру до већег броја читалаца. Следећи заумне путеве судбине догађа се то да је треће појављивање његове друге књиге (прво је било на мрежама, други, аудио облик појављивао се периодично на јутјубу) заправо њено премијерно објављивање за широки читалачки аудиторијум, и то управо у овом облику у којем га откључава „Кључ издаваштво”.

Поред нареченог, био је фронтмен, аутор текстова и музике два бенда – „Красни” и „Бело у боји” – са којима се остварио запажену концертну активност, награде (победа на лесковачкој гитаријади 2016. године) и снимио ЕП „Сјај са друге стране вечности” и ЛП „Стварност коју стварамо” . Заклети је пешак и фланер, не носи кишобран, више воли мачке од паса, песник је са стопроцентном животном, а професор са пуном радном нормом.

Живи у Горњем Милановцу, ради у Чачку.

Драго Делић

Драго Делић је рођен 25. августа 1959. године у Томашеву код Бијелог Поља. Завршио је гимназију у Бијелом Пољу, Фа-култет Политичких наука у Београду и магистарске студије на Правном факултету у Београду, међународно-правни смер. Магистар је међународно-правних односа, ужа специјалност сарадња са земљама Источне Европе.
Дугогодишњи новинар и уредник, потом и главни и одговорни уредник економског листа „Привредни преглед”. Био је заменик главног уредника „Трговинског гласника”, сарадник „Блица”, „Грађанина”, „Статуса”, „Пословног радија”, „Данаса”, „Вечерњих Новости”, уредник портала „Привредни.рс”.
Радио је као асистент на Универзитету БK у Београду. Аутор је документарних репортажа „Приватизација није баук” и бројних прилога на телевизији Б92.
Аутор је више публикација из области привреде и сарадње са светом, коаутор престижне награде и избора најбољих роб- них и корпоративних брендова „Најбоље из Србије” и аутор награде „Етнобренд године”.
Бави се истраживањем индустријске баштине, културног наслеђа и економске историје Србије.
Објавио је књиге Портрети највећих српских индустријалаца, Београд 2017, Портрети највећих српских индустријалаца, (књига друга), Београд 2020 и СРПСKИ РУСИ, Један век руске емиграције у србији – наслеђе и поуке из прошлости, Београд 2023.

Карлос Марија Домингес

Писац, књижевни критичар и новинар, Kарлос Марија Домингес, рођен је у Аргентини 1955. године на Светски дан књиге и ауторских права (23. април). Од 1989. године живи и ствара у Монтевидеу (Уругвај).
Током своје каријере је објавио велики број романа, као и књига публицистике, збирке прича, биографије писаца и публикације из области истраживачког новинарства. Добитник је бројних награда, међу којима су Бартоломé Хидалго и Јуан Царлос Онетти.
За књигу Kућа од папира добио је награде Premio de la Fundación Lolita Rubial (Уругвај) и Vienna’s Jury of Young Readers Prize (Аустрија).

Лазар Комарчић

Рођен је 1839. године у селу Глог (Пљевља) са презименом Комарица, које касније мења у Комарчић. Бавио се различитим професијама, па је тако био и учитељ, кројач и кафеџија, а био је активани у политици. Најзначајнији траг је оставио као писац и иза себе има награду Српске краљевске академије за дела Један разорен ум (1893) и Мученици за слободу (1907). Написао је први роман фантастике, као и први прихолошки роман у српској књижевности.

Преминуо је 1909. године.

Љубица Кубура

Љубица Кубура рођена је 29. јануара 1988. године у Београду, где тренутно живи и ради.
Сценариста је представе „Човек у црвеном оделу”, која је премијерно изведена у Позоришту Славија 16. маја 2012. године.
До сада је написала два романа, али како ниједан још увек није објављен, може се рећи да је збирка кратких прича „Београдски акварел”, њена прва књига. Имајући у виду да је објављено друго издање збирке, „Београдски акварел” је њена прва и друга књига.
Аутор је и многобројних кратких прича, које су награђиване на регионалним и домаћим конкурсима.
Пише колумне за неке домаће портале.
Никада не попије кафу до краја.
Хода увек у једној неисправној ципели.
Превише прича, мало мисли.
Савршени живот за њу подразумева ходање по брдима, испијање вина и вођење разговора о поенти живота.
Динарски тип личности и по Цвијићу и по опредељењу.
Са непуних 12 година наметнуто јој да чита Достојевског. Од њега тада одустала и определила се за Чехова. Сада је наклоњена и једном и другом.
Рођена на исти дан као Антон Павлович. Живи у нади да то нешто значи. Рођена на исти дан када је умро Ефраим Кишон.
Живи у нади да је датум нечије смрти подједнако важан као и дан када је дошао на свет. Бранко Миљковић је дошао на свет исти дан као и она.
Пише у мушком роду. У женском готово ретко, могло би се рећи никада.

Душан М. Мијатовић

Душан М. Мијатовић рођен у Београду 4. септембра 1968. године, где је завршио школовање и дипломирао на Правном факултету у Београду. У младости се бавио разним спортовима, нарочито фудбалом, био новинар у „Борби” (1993–1995), писао сценарије за филмове који нису екранизовани. Не размишља да напусти свој Београд осим када иде на своја дуга путовања и не заборавља људе који су му помогли. Аутор је ТВ емисије „Оригинали” која се емитује на телевизији Коперникус (ауторски текстови покривени фотографијама, интервјуи, слике данашњице, слике људи и Београда). Сада се бави приватним послом, претходно је радио у државној служби (некадашњи београдски Четврти суд и Окружни суд у Београду). Професионално помаже људима, зарађује од тог помагања, а ту врсту интелектуалне услуге наши драги суграђани најмање цене и воле (адвокатура).

Снежана Милојевић

Снежана Милојевић је доктор филолошких наука – српска и компаративна књижевност са теоријом књижевности. Резултате својих истраживања објавила је у бројним референтним научним часописима и зборницима са скупова међународног карактера.
Публиковала је две монографије о прози Иве Андрића – Медитативна проза Иве Андрића (2008), Закон земље, наратив о жени у прози Иве Андрића (2020). Научна монографија из области њене докторске дисертације – српске средњовековне књижевности, под насловом Од премудрих чула, студије о старој српској књижевности (2017) добила је престижну награду „Иницијал”, на сајму књига у Нишу и доживела своје друго издање (2020). Паралелно с тим, Снежана Милојевић пише приче и путописе, есеје и књижевне критике. Своје текстове оваквог карактера објављује у значајним часописима за књижевност у Србији, земљама бивше Југославије, као и земљама у региону. Објавила је књигу прича Градић Смејтон (2011) и књигу путописне прозе Оријентални Мефисто и други путописи (2015).

Александра Михајловић

Рођена на Божић, 7. јануара, само годину после великих студентских немира. Можда одатле енергија, инсистирање на немогућем, масовно ројење мисли и клањање рок-култури.

Завршила је Филолошки факултет у Београду на катедри Опште и српске књижевности са српским језиком. Докторанд је на истом факултету. И списатељица. Објавила је три романа: Запричавање. Заваравање. Завиривање. (2012) и Kроз прстохват цимета (2015, 2023), Минијатуре (2022), књигу за децу и младе: Софијине мудрорије с Марком Краљевићем (2019), као и збирке песама: Не знам шта би друго могло да нас веже (2016) и Јуче сам имала сусрет са собом (2021).

У непрекидној форми одржавају је три мускетара: муж Срђан и синови Kонстантин и Лукијан. Због њих, покаткад и против своје воље, упорно прати музичко-сценске покрете младих и заглушујуће крикове модерног доба.

Kад није у дипломатским преговорима са својом породицом, кад није за компјутером и шпоретом, предаје књижевност у Гимназији ,,Урош Предић”, у Панчеву. И ствара с ђацима чаролију према речи, писаној и говорној. Има звање педагошког саветника.

Члан је Удржења књижевника Србије.

Говори енглески и немачки језик. Проучава шпански језик и књижевност.

Љубитељ је природе, рафтинга, животиња (има пса Ареса, који је својом љубављу и верношћу више пети члан породице) и једну несташну, препредену, опасну и умиљату мачку Мазу.

Читање, посете позоришту, праћење филмова и музичких манифестација сматра улепшавањем живота, не хобијем.

Поделила је своје време на боравак у Панчеву, а понеки део године проводи у свим осталим деловима света. На путовањима се служи шармом, осмехом, енглеским, немачким, помало шпанским. У слободно време покушава да прекине са пушењем, да мисли позитивно о својој домовини и народу, да ухвати наду и врати је у Пандорину кутију. Да сустигне време које се мигољи и уради још понешто… Хм… Да ужива.

Александрос Пападиамандис (Αλεξανδρος Παπαδιαμαντης)
(1851-1911)

Био је познати и утицајни грчки романописац и писац кратких прича. Рођен на Скијатосу у свештеничкој породици као једно од шесторо деце. У својој младости је променио неколико средњих школа. Са једним рођаком је неколико месеци живео на Светој Гори. Потом је уписао Филозофски факултет у Атини, али није успео да заврши студије. Био је у великој мери самообразован и 1879. године почиње да ради као сарадник у часописима и новинама, где ради на пословима писца, лектора и преводиоца. Од 1887. године је живео у Атини.

Пападиамандис је своју каријеру писца започео авантуристичким историјским романима, да би се временом окренуо реалистичним приповеткама. Велики допринос и траг његовом стваралаштву је оставило острво на коме је рођен. Њеново најпознатије дело „Убица“ је објављено у атинском часопису Панатинеа 1903. године. Овај роман је стварао под великим утицајем Достојевског, јер је непосредно пре тога превео дело „Злочин и казна“ на грчки језик (1889).

Био је нежења и страствени конзумент цигарета и алкохола. Након повратка у свој завичај 1911. године, умире од упале плућа.

Foto: Juraj Starovecký

Ванда Розенбергова

Ванда Розенбергова (1971, Бојнице, Словачка Република) је списатељица и сликарка. Дипломирала је новинарство. Дуго година ради у библиотеци као библиограф. Претходно је променила више занимања, од професорке у гимназији до раднице у кладионици. Ангажована је и као организатор летњих кампова за децу из угрожених породица и оних који одрастају у сиротишту. Такође је амбасадор организације Деца Дунава (Лес Енфантс Ду Данубе), која се бави помоћи деци из социјално угрожених средина.
Троструки је финалиста такмичења Повиедка (2001, 2005, 2006), као и троструки финалиста (ТОП10) награде Анасофт литера (2016, 2018, 2019). Поред своје афирмисане списатељске каријере, Ванда воли да слика, па тако илуструје и корице за своје књиге. Својим пером убедљиво осликава личне односе међу протогонистима својих прича. Захваљујуц́ и њеним вештинама запажања и усмерености на детаље, ликови из прича током читања оживљавају.

Срђан Роксандић

Срђан Роксандић, 43-годишњи Београђанин, комуниколог, новинар и правник. Власник је маркетиншке агенције AS Communications, са којом је поставио и реализовао више од 200 различитих кампања и пројеката. Предавач је у Институту за јавни наступ Main point, а такође је и један од сувласника wеб портала www.aska.rs, чији је дугогодишњи колумниста.

Аутор је више документарних филмова, а Kа5ан је његова прва књига.

Ивана Спасовић

Др Ивана Б. Спасовић је историчарка АСАНУ и професорка на Факултету за
културу и медије. Бави се XIX веком, значајним, до сада углавном непознатим, женама тог времена, Војном границом, њеним изузетним школством и личностима, историјом просвете. Истражује и пише биографију Стевана Сремца.

Објављене књиге:

Јулијин балкон с погледом на слободу – и друге приче из 19. века, Кључ издаваштво,
2023.
Биле су прве – Биографије одважних Српкиња – ИК „Пчелица“, Чачак, 2022.
Оаза идеализма – Живот и дело др Миховила Томандла (1894-1963), Матица српска,
Нови Сад, 2021.
Знамените личности Србије 19. века, Фондација за српски народ и државу, Београд,
2021.
Кнежеви и краљеви династија Карађорђевић и Обреновић, ИК „Пчелица“, Чачак, 2019.
Исидора Секулић, ИК „Пчелица“, Чачак, 2017.
Друштва свога доба – Друштво српске словесности-Српско учено друштво и српски
народ, САНУ и „Службени гласник“, Београд, 2016. (са академиком Василијем Крестићем)
„Тражим почетак, сјај и сате стале“/ „I search for the beginning, glow, and hours still“/ „A la recherche d’un debut, d’une lueur et des heures eteintes“ – Академици Стеван Јаковљевић и Јован Туцаков, Фармацеутски факултет Универзитета у Београду, 2019;
Старост у јавном и приватном животу Србије 19. века у: Јавност, старији људи и медији, Геронтолошко друштво Србије и Универзитет „Џон Незбит“, Београд, 2016.
Кнегиње и краљице династије Обреновић; Кнегиње и краљице династије Карађорђевић, ИК „Пчелица“, Чачак, 2016.
Четврти сталеж – Жена кроз историју, Висока школа струковних студија за васпитаче „Михаило Палов“, Вршац, 2015.
Злата вредне – Образовање женске деце у Јужном Банату од 1874. до 1918. (објављена докторска дисертација), ИАП, Панчево, 2014.
Страдања у Панчеву и Јабуци за време Другог светског рата, ИАП, Панчево, 2012.
Историја за први разред средњих школа, Завод за уџбенике, Београд, 2008.
Банатска војна граница и њено укидање 1872, ИАП, Панчево, друго, допуњено издање, 2022; (објављена магистарска теза) Панчево, 2004.
115 година Економске школе „Нада Димић“ у Земуну, Земун, 1998.

Ивица Цветковић

Рођен у Призрену 1970. године.
Од 1971. живи у Смедереву, где је завршио основну школу и гимназију, а потом Педагошку академију и Економски факултет.
После десет година рада у просвети, мења професију и последњих двадесет година ради као директор и менаџер у више домаћих и страних компанија.
Један је од оснивача и дугогодишњи члан Rotary клуба Смедерево.
До сада написао пет романа, од којих су три објављена.
Живи са супругом Kатарином и сином Видаком, коме је посветио свој први роман „Писма сину неба”.