На путу за Армагедон – Рат у Украјини

РЕКЛИ СУ О КЊИЗИ

Проф. др Драган Петровић, научни саветник
(Извод из предговора)

Аутор Звездан Опачић у овој значајној књизи обрадио је међународни амбијент постепеног преласка монополарног светског поретка ка мултиполарном, у чијем амбијенту можемо посматрати и сукоб у Украјини. Отуда се ради о озбиљној мултидисциплинарној студији која ће остати важан стручни допринос разматрању ширих геополитичких процеса у свету, где је сукоб у Украјини, вероватно најважнији војни конфликт од Другог светског рата на тлу Европе.

Аутор на крају разматра могуће сценарије даљег развоја сукоба у Украјини. Замрзнути сукоб по „корејском моделуˮ је могућ, али он не одговара толико Русији. Постоје и други сценарији, укључујући и потенцијално ширење сукоба. Аутор с правом наводи да „руским патриотским круговима највише одговара сценарио капитулације кијевског режима и пристанка на неутралан статусˮ. Он оставља могућност подваријанте поделе територије Украјине, где би се укључиле и већ споменуте овде суседне земље (поред Русије, и могуће Белорусије, Пољска, Мађарска, Румунија, па хипотетички чак и Словачка). У оквиру овог питања дотиче се и питања Придњестровља и Гагаузије у односу на Молдавију.

Пуковник Опачић указује да проток времена даје шансу и за индиректно укључивање западних земаља у сукоб. Он указује и на неизвесне компоненте везано за окончавање сукоба, почевши од тога да је неизвестан даљи мобилизациони капацитет Украјине. Може се претпоставити да Русији одговара окончавање сукоба у средњем року до две године. Аутор указује на могућност нових мобилизација, те да ће се кључни догађаји на фронту везано за сукоб реализовати у 2024. и најкасније током 2025. године. Наравно, треба узети у обзир све релативности покушаја предвиђања окончавања овог сукоба. Аутор у том правцу предвиђа да ће независно од тога конфронтација између САД и Русије опстати макар у неком виду, чак и након окончавања сукоба у Украјини. Стога упозорава на хипотетичку опцију ширег сукоба у једном тренутку који би био прави Армагедон за људску цивилизацију. У нади да до тога неће доћи, и да ће снаге за постизање споразума и опстанак светског мира ипак превагнути, препоручујемо ову студију аутора Звездана Опачића за стручну и ширу јавност.

Проф. др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији
(Извод из рецензије)

Аутор књиге је веома аргументовано дао одговоре на многа питања о узроцима и последицама Украјинске кризе. Посебно се успешно одредио према питању: Где смо данас након три деценије вероломног деловања Запада, кроз хибридну агресију НАТО пакта на Руску Федерацију? Са доста поузданости може се рећи да је аутор Звездан Опачић, пуковник у пензији, јасно профилисао реметилачки фактор регионалне и глобалне безбедности у новијој историји.

У оба светска рата то је био германски фактор, у знатној мери узрокован и условљен лукавим англоамеричким утицајем. На тој основи осећаја победе у Хладном рату, Запад је отпочео процес преображаја Европе и света, у складу са интересима САД и Велике Британије. Тако је Запад, предвођен Америком, тонуо све више у једноумље и предузимао акте насиља према народима и државама које стоје на путу њиховим глобалистичким интересима.

По многим индикаторима стања међународних односа можемо слободно рећи да живимо у историјском добу у коме се рађа нови светски поредак, заснован на мултиполаризму и суверенизму. Време носилаца већ прошлог светског поретка, заснованог на глобализму и доминацији САД-а очигледно се завршава. Глобалисти покушавају да сачувају монопол моћи и силе  и по цену стварања нових криза и ратова, који могу озбиљно угрозити европску и глобалну безбедност, па и будућност долазећих покољења. Писати о том тешком времену, описивати стање, анализирати чиниоце и прeдвиђати трендове јесте изузетно тешко и представља отежавајућу околност за све оне који се одваже да буду објективни и да се супротставе западном медијском наративу, који суштински јесте пропаганда глобалистичке елите Запада.

Аутор је успео да са завидним аналитичким искуством и способношћу јасно прецизира намере Запада да Руску Федерацију потчини својој вољи и учини доступним ресурсе и тржишта за њихове корпорације. У пројектованом хибридном рату, Западу су били потребни и класични конвенционални ратови на границама Русије, почев од Кавказа, Грузије, па до Украјине. Све је то у сагласности са дугорочним стратешким интересима Запада, односно дубоке државе и отуђених центара моћи, у процесу глобализације света. Украјинска криза није настала сама од себе, због унутрашњих противречности у друштву, него је чедо агресивне стратегије НАТО-а. Русија није имала много избора, у овом стратешком контексту намера Запада, него да опстане и победи и оствари своје легитимне безбедносне стратешке националне интересе. Руска Федерација је дуго покушавала да, кроз предлоге и преговоре, уразуми САД и НАТО, те да их упозори да су прешли многе „црвене линијеˮ и угрозили безбедност Руске Федерације, и да се заиста налазе „НА ПУТУ ЗА АРМАГЕДОНˮ.

Живимо у нади да ће разум бити јачи од жеље Запада да очува глобализам, да намеће и даље униполарни светски поредак, који је реално престао да постоји и већ је уступио место мултиполарном светском поретку, заснованом на суверенизму.

Др Мирослав Младеновић (пуковник у пензији) – Редовни професор Факултета безбедности Универзитета у Београду
(Извод из рецензије)

Проблематика којом се, у наведеном раду бави аутор, изузетно је значајна, актуелна и свеприсутна, како у војној теорији и пракси, тако и у оквиру шире друштвене делатности. Ово, пре свега, из разлога што се у савременим условима рат више не може посматрати као антипод миру, нити као „наставак политике другим средствимаˮ. Последња збивања у свету показују да је чувена Клаузевицева дефиниција исправнија ако се редослед појмова окрене: „Политика је наставак рата другим средствимаˮ! Рат се данас води без разграничења на цивилне и војне структуре, без поделе на фронт и позадину, а често и без војски! У сукобу у Украјини и око Украјине, промовисана је још једна важна карактеристика савременог рата, а то је његова изузетна асиметричност; Русији је, у овим догађајима,  супротстављена огромна групација земаља, предвођена САД. Тај наступ је комплексан и обухвата економске, идеолошке, политичке, војне  и многе друге снаге и активности.

Западни медији и у овој ситуацији настоје да креирају „укусˮ, естетске и етичке „вредностиˮ па и „истину ˮ када пишу о Русији као регионалној и светској опасности. Слика овог сукоба је црно-бела; код њих је два пута два увек четири! А то је, како каже бесмртни Фјодор Михаилович, управо ужасно; зато што је коначно, што је крај и смрт јер у себи не садржи ништа неизвесно, ништа од могућег, ништа од сна… тако својственог човеку.

Аутор је у овом раду настојао и у великој мери успео да д̑а један целовит и интердисциплинарни осврт на ову сложену проблематику. Изводи из дневника аутора добро се уклапају у целину тематике и дају необичан лични печат који овај рукопис чини посебним. Успешно је укомпонована и „паралелаˮ ситуације у Украјини са догађајима на простору бивше Југославије.

Издвајајући и обрађујући кључна питања савремених догађаја у Украјини, аутор је у целини остварио постављене циљеве везане за расветљавање геополитичке, војно-стручне и политичко-безбедносне стране овог темељног проблема – вододелнице између покушаја да се, по сваку цену, чува униполаризам, или подржи, већ набујао, полицентризам у међународним односима.

Аутор недвосмислено предвиђа крах униполаризма, полазећи од чињенице да је човек као биће суштински сложен и плуралан, па тако ни његов свет не може вечно остати једнодимензионалан. То, уосталом показује и историја сличних настојања. Захваљујући изузетним аналитичким напорима, овај  рукопис је добра основа, како за стручну, тако и за ширу читалачку публику, односно за све оне који желе да  покрену „унутрашњи разговор душе са самим собомˮ (Платон) о питањима која се, хтели ми то или не, подједнако тичу свакога од нас!

У овој изузетно вредној књизи, Опачић, са војничком прецизношћу и аналитичком доследношћу бележи најважније догађаје. Своје погледе износи јасно и недвосмислено у вредносном смислу, али не претендује да их наметне као образац. Много простора остављено је за дијалог читаоца са изнетим проблемима и са самим собом. За разлику од Бодлера који каже да су читаоци у односу на писца сатови који касне, Опачић, својим непоколебљивим личним опредељењем даје могућност да они, у односу на њега, могу да иду и напред.

Прелистајте књигу: