Антипутопис

Шта је Антипутопис Душана Мијатовића? У Антипутопису се описује антипутовање, из истог разлога из кога Шеширџија у Алиси у земљи чуда слави нерођендане. Зато што има више него рођендана. Антипутовање у себи садржи путовања, као што антивирус садржи у себи вирус. То је једно духовито и парадоксално путешествије ка себи. Оно је ексцентрично, шармантно, лагано, капоровски стилски нехајно, а ипак врло густо. Мијатовићева ходољубља на страни увек га доводе у Београд, у његов духовни центар, чамац на Сави који пропушта воду. Читаоца хвата под руку, и њега, који је залутао, од немила и недрага враћа у своје мило и драго. Цена коју читалац мора да плати за тај повратак и препознавање, јесте да поново научи да се смеје.

Милош Константиновић

Аутор сасвим отворено и без задршке, пише о местима које је посетио у склопу породичног пропутовања по Европи. Надасве искрен и крајње отворен за утиске, Душан зна да буде и врло духовит на свој рачун, док се осврће на све згоде и незгоде са путешествија. У свом дневничком делу се аутор осврће на жива сећања на оца и сутуације које су, свака на свој начин, повезане са причама овог „антипутовања”.

Завирите у књигу ⇓