Београдски акварел

Збирка „Београдски акварел” Љубице Kубуре је колаж бајковитих прича. У њима има непобеђеног шмека и ширине духа које баштине чувари несрушених зидина. Тако скупљене те приче чине да овај град буде посебнији, топлији и нежнији него што данас јесте. Јер женски акварел никад није од мрамора, камена и жељеза. Љубица пише на онај исти начин како су својевремено опште дивљење изазивале улицама, кејовима, сценама и облацима „лепе жене пролазећи кроз град”: Беба Лончар, Оливера Kата-рина, Никица Мариновић, Љубица Оташевић, Милена Дравић, Миља Вујановић, Неда Арнерић, Лола Новаковић, Вера Чукић, Весна Вуловић, Биљана Ристић, Ана Лековић, Маја де Радо, Маргита Стефановић, Тања Бошковић, Соња Савић… Оне пролазе а разговори престају, време губи смисао и сунце никад не залази. Госпођица Kубура јесте у праву да „успомене лоше иду уз Џонија Штулића”, али ако се одрекнемо успомена, акварелних и поучних прича, онда нам остаје – шта?

Петар Пеца Поповић

У збирци „Београдски акварел”, која обухвата приче о аутентичним и обичним људима из Београда, проналазимо „слике” са великом палетом ликова – од тинејџера који се први пут упознају са осећањем љубави, са људима у средњим годинама, са онима на важним животним прекретницама, као и са људским судбинама које се пред нашим очима гасе. То су фрагментарни исечци људских судбина, један тренутак истргнут из живота појединца и занавек записан.

Завирите у књигу ⇓