Ливиу Ребреану – Liviu Rebreanu

(27. новембар 1885. – 1. септембар 1944.) важи за оца модерног румунског романа — писац који није бежао од неугодних истина, него их је раскошним језиком изнео на светло дана. Рођен у селу Târlișua, одрастао је у скромној породици чиновника, где је рано научио да пропитује друштвене окове и ригидне обичаје племства и сељака. Студије на Техничком факултету у Букурешту напустио је у корист војне службе и новинарског заната, показујући већ тада скептичан став према устаљеним државним и друштвеним структурама.

Ребреану је први велики одјек изазвао романом Јон (Ion, 1920), неумољивом фреском земљишне неправде и похлепе, где протагониста не бира средства да докаже свој друштвени успон. У наставку, у Шуми вешала (Pădurea spânzuraților, 1922), суочио нас је с апсурдом рата и ропском судбином обичног војничког човека, раскринкавши мит о херојству. Посебно место у опусу Ребреануа заузима роман Ћуљандра (Ciuleandra, 1927), у којем се удубљује у психу човека на ивици лудила и моралног пада.

Током живота Ребреану је обављао више културних функција: био је председник Друштва румунских писаца и управник Народног позоришта у Букурешту. Ипак, његово највеће наслеђе остаје у његовим делима — делима која доследно откривају, преиспитују и узнемиравају.