Љубица Кубура рођена је 29. јануара 1988. године у Београду, где тренутно живи и ради.
Сценариста је представе „Човек у црвеном оделу”, која је премијерно изведена у Позоришту Славија 16. маја 2012. године.
Збирка кратких прича Београдски акварел је њена прва књига, након чега следи роман Епитаф за глумца (2023).
Аутор је и многобројних кратких прича, које су награђиване на регионалним и домаћим конкурсима.
Пише колумне за неке домаће портале.
Никада не попије кафу до краја.
Хода увек у једној неисправној ципели.
Превише прича, мало мисли.
Савршени живот за њу подразумева ходање по брдима, испијање вина и вођење разговора о поенти живота.
Динарски тип личности и по Цвијићу и по опредељењу.
Са непуних 12 година наметнуто јој да чита Достојевског. Од њега тада одустала и определила се за Чехова. Сада је наклоњена и једном и другом.
Рођена на исти дан као Антон Павлович. Живи у нади да то нешто значи. Рођена на исти дан када је умро Ефраим Кишон.
Живи у нади да је датум нечије смрти подједнако важан као и дан када је дошао на свет. Бранко Миљковић је дошао на свет исти дан као и она.
Пише у мушком роду. У женском готово ретко, могло би се рећи никада.