У основи целог истраживања налази се став хуманисте, верника, али и научника да „сваки злочин заслужује осуду, свака жртва заслужује достојан помени сваки хумани поступак заслужује да буде истакнут и похваљен”.
Kњига Односи православих хришћана и муслимана у Босни и Херцеговини у Другом светском рату на много начина проширује наша сазнања о страдању српског становништва у Другом светском рату и сложеном односу православног и муслиманског живља на простору Босне и Херцеговине. У питању су сведочења православног становништва из 40 срезова дата у периоду омеђеном 1941. и 1944. годином, искази становника 21 села и једне општине прибрани 1942. године и изјаве парохијана из 92 парохије и 3 манастира дате 1947. године, сабране на простору Митрополије дабробосанске и бањалучке, зворничко-тузланске, захумско-херцеговачке и бихаћко-петровачке епархије.
Ова публикација својим садржајем одбацује устаљене стереотипе и паушалне оцене, тако распрострањене данас, који генерализују односе и тешко историјско искуство православних хришћана и муслимана у ратним годинама, где их своде само на једну историјску димензију.
Kњигу Јулијин балкон с погледом на слободу чини неколико историографских радова о стварним, изузетним, а непознатим Српкињама које су рођене у XИX веку: др Милица Богдановић, Анка Димитријевић, др Марија Вучетић Прита, Исидора Секулић, др Јулија Хлапец Ђорђевић и седам посланица на Великој народној скупштини у Новом Саду 1918. године.
Ток прича у књизи прати, или открива, успон XИX века, у коме су ове необичне жене, рођене на територији Аустроугарског царства, остварујући себе – померале границе и крчиле пут. Тежња целокупног дела је да јунакиње прича постави на заслужени пијадестал историје и отргне их од заборава.
Њихове биографије доносе и поглед на различите идеје (политичке, верске, националне, демократске, економске, феминистичке, социјалне, културне), од оних које се само наслућују, до јасних и гласних ставова.
Ова књига је намењена широј читалачкој јавности, и не представља ускостручно дело, премда су ови радови настали од архивских извора, представљени на научним скуповима и објављени у зборницима или часописима. Ауторка пише допадљивим стилом који је проткан интелектуалним запажањима и заснован на историјским подацима, док је истовремено уткан и сентимент једног књиженог дела. Зато су текстови устројени тако да истовремено буду лаки за читање и да доприносе афирмацији нових сазнања код читалаца.
