Глувне чини

Роман ‘Глувне чини’ Александра Илића је, као свака добро чувана тајна српске културе, сјајна прилика за обогаћивање палете књижевног сећања. Илићев роман је споменик немирне свести у коме се живописни детаљи свакодневице упарују са космичким путовањем. Особени, изломљени ритам приповедања обухвата и наркотичне халуцинације и узбудљиву поетику простора. Између београдског и париског живота, протагониста покушава да се пронађе у свету, пронашавши нове светове. У том је трагању скривена неодгонетљивост насловне синтагме, која добро илуструје дух дела који пажњу читалаца плени чак и својим несавршеностима.

Од опијумских снова, преко Лава Троцког, љубавних авантура, до првог спомињања метроа и UV зрачења у српској књижевности.