No products in the cart.
Повратак на понуду***
Наличја Зорке Матковић је књига свих наших лица, слабости, целог бића, у стиху и афоризмима. У њој је лирски субјекат огољен до слабости, па скривен, готово затрпан у руднику пред гресима и обестима спољашњих метежа, кошмара и лажи. У Наличју се и бунтовно трага за срећом, ангажовано буни против свакодневног, подсвесног, поганог, сумња се и двоуми. Лирика прати молски, метафизички такт љубави, срођености са свезнајућом ноћи, одбија земаљско, подземно рударење по његовом и по сопственом животу, жели да доживи стоту и срећу не схвата олако, као многи који је каче и истичу тек у виду амблема. Александра Михајловићдимензије: 14.5 x 21 cm
повез: мек, са клапнама
број страна: 111
ISBN: 978-86-82198-21-5
Ова књига доноси записе Зорана Радмиловића, легендарног глумца и уметника, које је писао кроз године у тишини и готово тајности, бележећи своје мисли и доживљаје, а коју је обрадио и приредио Душан Прелевић. Кроз ове странице, читалац ће открити скривени свет Зорана Радмиловића, човека који је живео са страшћу и пуним срцем.
Његови записи отварају врата његове душе, нудећи нам наслеђе за све оне који се боре да разумеју себе и друге. Упознаћемо непознатог Зорана, толико блиског да се чини да је и даље ту са нама.
Ова књига пружа увид у човека који је увек носио нешто више у себи, стално изненађујући својим мислима и делима. Његове речи, жеље и успутни коментари, било да су тужни или весели, остављају неизбрисив траг, и изнова ће вас инспирисати и дирнути.
- - -
Пред нама су писанија које је јунак наших уметничких и чаршијских дана сачинио у полутајности, протоку живота, онако здушно како је и трошио живот. Ова књига сачињена је од успутних записа, чини се попут одшкринутих врата душе Зорана Радмиловића. Оставштина свима који не разумеју себе, не схватају друге. Упознаћемо ретког Зорана. Непознатог. Толико блиског да ми се чини да није ни отишао. А и где би? Шта би ми без њега. Душан Прелевић Преле Да, Зоран Радмиловић је дурљиви филозоф средине, мудар, замишљен, чак и када му осмех пун разумевања траје на лицу. Наравно, све је то поглед на знаног и незнаног Зорана, човека поред кога увек имате утисак да још много тога у себи носи, који стално изненађује нечим новим и неизвесним, неком ситницом или крупницом: добро написаном речју тужним поводом, неком необичном жељом када изгледа да жеља више нема, неким сетним коментаром када је око сега све тако весело и фриволно. Јован Ћирилиовдимензије: 15 x 21 cm
повез: тврд, мат пластификациjа
број страна: 408
Веома је битно што и поред контроле електронских медија са националном фреквенцијом у Србији постоји ипак довољно отворености медија за различита мишљења о узроцима, поводу и току Украјинске кризе. Велики број војних лица у пензији у Србији активно се укључио у анализу и коментарисање рата у Украјини. Многи од њих учествовали су на научним и стручним скуповима. Један од веома запажених аналитичара јесте пуковник у пензији Звездан Опачић, који је својим образовањем, професионалним деловањем и стварањем претходно достигао могућности за једну овакву свеобухватну геополитичку и геостратешку студију.
У овој значајној књизи обрадио је међународни амбијент постепеног преласка монополарног светског поретка ка мултиполарном, у чијем амбијенту можемо посматрати и сукоб у Украјини. Посебан значај у раду обухвата други део књиге, где се даје анализа војних операција у сукобу од фебруара 2022. до данашњих дана, са предвиђањима даљих оквира и процеса. Значајан је и међународни амбијент у оквиру кога се одвија овај сукоб. Отуда се ради о озбиљној мултидисциплинарној студији која ће остати важан стручни допринос разматрању ширих геополитичких процеса у свету, где је сукоб у Украјини, вероватно најважнији војни конфликт од Другог светског рата на тлу Европе.
У књизи су веома аргументовано дати одговори на многа питања о узроцима и последицама Украјинске кризе. Прецизно је указано на потребу Руске Федерације да превентивно делује, у функцији уклањања опасности нацификоване и милитаризоване Украјине и агресивног деловања НАТО пакта. Русија је дуго покушавала да, кроз предлоге и преговоре, уразуми САД и НАТО, те да их упозори да су прешли многе „црвене линијеˮ и угрозили безбедност Руске Федерације, и да се заиста налазе „НА ПУТУ ЗА АРМАГЕДОНˮ.
У овој изузетно вредној књизи, Опачић, са војничком прецизношћу и аналитичком доследношћу бележи најважније догађаје. Своје погледе износи јасно и недвосмислено у вредносном смислу, али не претендује да их наметне као образац. Много простора остављено је за дијалог читаоца са изнетим проблемима и са самим собом. Настојао је и у великој мери успео да д̑а један целовит и интердисциплинарни осврт на ову сложену проблематику. Веома добро су укомпонована геополитичка гледишта неспорних ауторитета у тој области (Бжежински, Хантингтон, Дугин и други), са компетентним војно-стручним приказом ратних дејстава и систематском анализом најважнијих политичких збивања везаних за ситуацију у Украјини. Изводи из дневника аутора током каријере као обавештајног официра и војног дипломате добро се уклапају у целину тематике и дају необичан лични печат који овај рукопис чини посебним. Успешно је укомпонована и „паралелаˮ ситуације у Украјини са догађајима на простору бивше Југославије, односно између односа главних западних субјеката међународних односа према Русији и Републици Србији.
Ово јесу историјска времена о којима аутор књиге сведочи на веома објективан, прецизан и коректан начин. Јасно су у књизи назначене дилеме, куда ми то данас као цивилизација идемо: у зону непредвидивих сукоба, или ка неком новом праведнијем свету.
У закључку књиге се предвиђа да ће независно од окончања рата у Украјини конфронтација између САД и Русије опстати макар у неком виду. Стога се упозорава на хипотетичку опцију ширег конфликта у једном тренутку који би био прави Армагедон за људску цивилизацију.
У причама Миодрага Даниловића најважнија су попришта његових „контралекција”. Ретко су то простори које је држава наменила образовању омладине. Аутор нас у склопу очигледне наставе изводи у школско двориште, води нас на реку, улицу, кафану, на запуштене рубове града: пунктове на којима се знања не стичу него зарађују. Брзо схватамо да антипедагогија коју заговара неће бити никакво одучавање, већ самосвојна поука, подлога за усавршавање оних који мисле да су попили све знање овог света. У томе ће му припомоћи галерија ликова са рубова, сумњивих и непожељних, вуцибатина и пропалитета. Али они, иако на лицу можда носе „сенку чуда”, одишу жилавошћу и ведрином јер се окружени кукавичлуком мале средине, не плаше да погледају у свој мрак, и да у њему, можда на тренутак, осете „чисто, непромењиво трајање, које и није ништа друго до сеновито наличје времена”.
Бојан Савић Остојић
Антипедагогија Миодрага Даниловића Мићка је концептуалистичко дело. Назив књиге са њеним садржајем уопште није формално повезан. Књига није манифест у којем се писац обрачунава са системом педагогије и образовања, ништа слично. Мићко нас веома вешто „вози” кроз различите амбијенте, ситуације, годишња доба, у којима његови ликови доживљавају моменте унутрашњих просветљења или затамњења, наговештавајући нам тако постојање неког дубоког, невидљивог, узрочно-последичног живота који све те младе, разнобојне ликове обликује тако, да се ми, читаоци питамо: Имамо ли уопште избора за смисленији живот? Да ли су наше борбе ка индивидуацији у ствари један вечити ток несвесне антипедагогије? Горан Стојчетовић©2021 Кључ Издаваштво