Pred nama je svojevrsni bildungsroman u kome nam spisateljica Vanda Rozenbergova predstavlja odgoj i formiranje ličnosti mladog Bubija. On uživa u svojoj introvertnosti i pod uticajem je svoje majke – naučnice i članice kriminalističke grupe.
Ovi sažeto napisani redovi postavljaju mnoga pitanja, poput onih moralnih o odnosu majke i sina, kao i ispravnosti životnih postupaka, odnosno da li se kriminal može opravdati svojim motivom.
Na tom putu, na kojem se i narator i čitalac stavljaju u poziciju konstantne potrebe za preispitivanjem, Bubi nam otkriva svoje emocije, snove i želje i poneku tajnu, kao i mapu kulturnih uticaja: obilja muzike, filmova, umetničkih slika, mesta i knjiga, koja definiše prostor radnje i određuje karakter likova.
Bežeći od sopstvene savesti i sadašnjosti okovane beznađem, Veles Petronijević, docent estetike i večiti hedonista, donžuanovske provenijencije, u hotelskoj sobi u Italiji pronalazi prvo od...
Ovaj kratak roman obiluje citatima u kojima će se svaki ljubitelj biblioteka i knjiga kao objekata pronaći. Okosnicu romana čini zanimljiva priča koja govori o uticaju knjiga na ljudski život, ali isto tako i o mogućnosti ljudi da menjaju sudbine knjiga.
Na početku se srećemo sa piščevom napomenom da su knjige opasne po život i da mogu promeniti ljudsku sudbinu. Tako je profesorku Blumu pregazio automobil na ulici dok je čitala poemu Emili Dikinson. Njen kolega nekoliko dana kasnije dobija neobičnu knjigu na kojoj se nalaze ostaci cementa, a koja je adresirana na pokojnu profesorku, te odlučuje da je vrati pošiljaocu. Tu počinje njegova (biblio)avantura i potraga. Saznaje za Karlosa Brauera, strasnog knjigoljupca i kolekcionara knjiga koji je izgubio razum, jer nije mogao da izađe na kraj sa knjigama koje su zaposele čitavu njegovu kuću. U takvom stanju, Karlos Brauer odlazi na divlju plažu i gradi kolibu od knjiga umesto cigala.
Minijature su saga o juvelirskoj porodici i njenim vezama sa dvorovima, manastirima i samostanima, o porodičnim tajnama, moći jednog prstena, zločinima i snazi žena. Pred očima čitaoca smenjuju se nemiri, lirika i misaonost. Od prologa i podele uloga do božanstvene pesme na kraju, od zapleta do tužne katarze, ovaj roman je i drama. Prelazi u naraciji su zanimljivi, kao i oni u jeziku, od arhaičnog do savremenog.
Roman Jedan razoren um vodi nas u Beograd i Srbiju neposredno nakon sukoba na Čukur česmi 1862. godine. Igrom okolnosti dolazi do susreta i upoznavanja glavnih junaka ove priče, patrijarhalno vaspitanih mladića Stevana i Velje, koji neodoljivo liče jedan na drugog. Кako tu neobičnu fizičku sličnost sve više prepoznaje i njihova okolina, koja ih neretko i zamenjuje, oni postaju nerazdvojni prijatelji, gotovo pobratimi. Uvođenje motiva ljubavnog trougla, na kojem je izgrađen sam zaplet priče, postepeno razara njihovo prijateljstvo, a Velju, psihički labilnijeg junaka, opčinjenog Кantom i njegovom filozofskom postavkom sveta i svemira, naposletku dovodi do paranoičnog straha i psihoze. Preispitivanje pozicija ljubavi i prijateljstva junacima će, isto kao i devojci u koju su obojica zaljubljeni, doneti različitu sudbinu.
Аутор сасвим отворено и без задршке, пише о местима које је посетио у склопу породичног пропутовања по Европи. Надасве искрен и крајње отворен за утиске, Душан зна да буде и врло духовит на свој рачун, док се осврће на све згоде и незгоде са путешествија.
У свом дневничком делу се аутор осврће на жива сећања на оца и сутуације које су, свака на свој начин, повезане са причама овог „антипутовања”.
У збирци „Београдски акварел”, која обухвата приче о аутентичним и обичним људима из Београда, проналазимо „слике” са великом палетом ликова – од тинејџера који се први пут упознају са осећањем љубави, са људима у средњим годинама, са онима на важним животним прекретницама, као и са људским судбинама које се пред нашим очима гасе.
То су фрагментирни исечци људских судбина, један тренутак истргнут из живота појединца и занавек записан.
